zovem se Morana, i ja sam Književnica.
Kroz vlastito isceljenje i priče koje su u tom procesu nastale, pozivam
vas da mi se pridružite na putu ka vašem srcu i alhemiji vašeg duha.
Dobro došli.
Moja Priča...
Oduvek sam volela da pišem.
Sećam se devojke iz zgrade moje pokojne bake, koja mi je jednog letnjeg popodneva rekla da ću, kada porastem, pisati knjige. Nasmešila sam se, kao da sam čula istinu koju sam već znala. Zvali su je Sunčica.
Rođena sam krajem septembra, 1972 godine, u Sisku, u Hrvatskoj, a odrasla u Petrinji, rajskom gradiću smeštenom između dve reke, okruženom mekim brdima zelenih šuma. Moju porodicu činla je moja majka, Mira i sestra, Gordana. Otac je bio prisutan tek kao senka - tajanstven, nedohvativ i nestvaran.
Nakon izbijanja rata u Hrvatskoj, 1991. godine, sa majkom i sestrom odlazim u Bosnu, pa u Srbiju. Već posle nekoliko meseci, vraćam se u Petrinju, gde živim do našeg odlaska u Kanadu, 1994. godine.
Ko god da je disao pod ratnim nebom naše nesrećne zemlje, zna kako je čemerno i teško bilo. Tama i žalost orobili su nas sve, pa i mene. Ne znajući, sve sam to ponela u "novi život". Nisam tada znala da, ako i na kraj sveta odemo, sve što nam je na duši zapisano, ide sa nama.
Nakon nekih desetak godina u Kanadi, kada samo se privikli na svetlo i način života ove strane zemlje, moje ale su promolile glavu, cvileći za priznanjem, tražeći da ih oslovim. Izbegavala sam ih godinama, uporno okrećući glavu ka mojoj mladoj porodici, poslu i prijateljima. I uspevala sam, tešeći se da mogu tako, da sam jaka. Sve dok nisam više bila.
2020. godine, ja sam napisala svoju prvu knjigu, "Otra Vez, PONOVO". Krenula je bujica osećaja, neodgovorenih pitanja, mraka i sumnji iz mene, i nije bilo načina da se zaustavi. Sledeće godine, 2021, izdajem "Vir", svoju drugu knjigu, dok je "Kopriva", zaključna knjiga trilogije "Samsara", izlašla 2022.
Došlo je vreme da "odrastem", da pišem knjige, baš kao što mi je Sunčica jednom rekla. Dok sam se predavala pisanju, nisam ni slutila da će me te priče, junaci mojih storija i njihova iskušenja, ponovo vratiti pod sunce i osloboditi tišine koja je vladala u meni.
Ne treba da ćutimo - samo ljudi govore. Ja sam pronašla svoj glas i, kroz svoje pisanje, želim da pomognem svima onima koji se za istim tragaju. Tu sam da služim, da nadahnem, pružim ruku, možda i nadu. Zbog toga sam ovde, zbog toga nastavljam da pišem i da stvaram - zbog vas!
Blagosloveni od Gospoda bili, i pod suncem svetim svoj put pronašli! Vaša, Morana.
